ARTUR REMBO

 :: Knjige

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

cool ARTUR REMBO

Počalji  kelta taj Ned Sep 13, 2009 11:46 pm

Ofelija

I

Na mirnom crnom valu gde zvezde sanjaju
Bela Ofelija poput velikog krina
Leluja velovima koji uranjaju...
Odjek hajke stiže iz šuma, iz daljina.

Već vekovima Tužna Ofelija tako
Plovi, sablast bela, rekom što crna teče.
Već vekovima krotka ludost njena lako
Romori svoju romansu u lahor, u veče.

Vetar velove vije, grudi joj celiva,
voda ljuljuška velove, spletene, bele;
Na ramenu joj drhte, plaču rese iva,
Nad čelom koje sanja trske se nadnele.

Uzdišu oko nje lokvanji koji venu;
Katkada u jovi zaspaloj budi gnezda
Iz kojih mali drhtaj prhne u trenu:
- Tajanstvena pesma sa zlatnih pada zvezda.

II

Bleda Ofelijo! Lepa poput snegova!
Da, Ti umre, dete, odnele su te vode.
- Vetrovi što se ruše s norveških bregova
Šaptali su ti reči opore slobode;

To dah jedan što ti guste svijao kose
Čudne nosaše zvuke tvom dahu što sanja;
Slušao ti je srce pev prirode, što se
Javi uzdahom noći i tužaljkom granja.

To ti glas lugih mora, grcaj nedogledan
Slomi detinju grud, a preblaga je bila;
To u aprilsko jutro lep bledi vitez jedan,
Jadni ludak, nemo sede do tvog krila.

Raj! Ljubav! Sloboda! Ludo, kakva snivanja!
Na toj si vatri bila ko sneg što se topi;
Reč ti vizija stesni u svoja zbivanja
- Sa stravom se beskraj u plavom oku stopi.

III

A pesnik kaže da preko zvezdane pruge
Dolaziš noću, tražiš cveće što si brala,
I da vide na vodi velove tvoje duge;
Ofelija plovi, veliki krin vrh vala.
avatar
kelta
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 1410
Godina : 40
Poeni : 5403
Datum upisa : 31.01.2007

Nazad na vrh Ići dole

cool Re: ARTUR REMBO

Počalji  kelta taj Ned Sep 13, 2009 11:52 pm

Samoglasnici

A crno, E belo, I rujno, O plavo,
U zeleno: tajna rodenja vam tu je:
A, crn kosmat pojas muha što blistavo
Nad svirepim smradom kupe se i zuje,
Zatoni sene: - E, koplja gordih santi,
Belina cadora, cvece zanjihano;
I, krv ispljunuta, smeh što gnevno plamti
Na usnama lepim, u kajanju pjanom;
U, drhtanje kružno božanstvenih mora,
Spokoj pašnjaka i stada, spokoj bora
Koje alhemijom sticu ucenjaci;
O, vrhovna Truba, puna cike lude,
Mir kojim Andeli i svetovi blude,
- Omega, Ociju silnih modri zraci!


Zvezda ti uli rumena svoj sjajni plac u uši,
Beskraj ti beo razli niz slabine svoj tok,
Na dojke ti se more biserom ride sruši,
Covek crn iskrvari uz vladarski tvoj bok.
avatar
kelta
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 1410
Godina : 40
Poeni : 5403
Datum upisa : 31.01.2007

Nazad na vrh Ići dole

cool Re: ARTUR REMBO

Počalji  kelta taj Ned Sep 13, 2009 11:53 pm

Pijani brod

Dok silažah, nedavno, niz nehajne Reke,
Ladari me, osetih, prestadoše vuci;
Njih, gole, o šarene pribiše direke,
Za mete ih uzevši, Indijanci bucni.
Nosac sukna engleskog i flamanskog žita,
Bezbrižan, bez posade bejah, u slobodi!
Reke me, kad prestade metež da mahnita,
Pustiše da zaplovim kud me želja vodi.
Gluvlji nego deciji mozak, prošle zime,
Dok me zapljuskivala plima rasrdena,
Ja krenuh! I slavniji darmar zahvati me
Od onog što odnosi kopna odronjena.
Bura me prepustila svome blagoslovu.
Od cepa laganiji, igrah usred vala
Koje i kolevkama za mrtvace zovu,
Deset noci, s prezirom za glup mig ferala!
Slada nego jabuka za grlo decaka,
Moju ljusku jelovu zelen-voda probi,
Od plavicastih vina i od izbljuvaka
Opra me, te kormilo i kotvu mi zdrobi.
I od tog se vremena kupam u Poemi
Mora, sjajem sazvežda obliven, i mlecan,
Gutam azur zeleni, gde davljenik nemi
Zamišljeno ponekad slazi na put vecan;
Gde, naglo obojivši bunilo, modrenje
I prespore ritmove ispod danjih kola,
Gorku ridost ljubavi obuzima vrenje
Od svih lira snažnije, od svih alkohola!
Znam nebo što munjama cepa se; stub vode,
I udarce talasa, i struje; znam vece,
Zore, kao golublji narod kad se rode,
I videh što videti van sna covek nece.
Sunce videh spušteno, sa pegama strave,
Gde lije svetlucanje ljubicaste skrame
Na treptaje kapaka koje vali prave
Kroz dalj, slicni glumcima neke drevne drame!
Ja snivah sneg zasenjen u zelenoj noci
I poljubac što raste ka ocima mora,
Protok soka neznanog, i kako se toci
Žutoplavim titranjem pevanje fosfora.
Besna stada talasa kroz niz dugih dana
Ispracah u juriše na hridinu mnogu,
Nesvestan da sipljivu njušku Okeana
Svetle noge Marija savladati mogu!
O Floride udarah što se ni ne slute,
Gde oci ljudokožih pantera se jave
U cvecu; i o duge, uzde namaknute
Silnim sinjim stadima kroz vidike plave!
I grdnih baruština video sam vrenja,
Tršcake u kojima Levijatan trune!
I bonace prepune vodenih rušenja,
I dalj što se pokrece da u ponor grune!
Sante, sunca srebrna, sedefaste vale,
Žeravice nebeske; drage kud me plima
Bacala, gde udave stenice su ždrale,
Pa bi s granja skliznuli s crnim mirisima!
O da deci pokažem kroz te plave vale
Te ribe što pevaju, te ribe od zlata!
I pene su od cveca moj beg ljuljuškale,
Cesto me okrilila bura nepoznata.
Klonulo od polova, zona nepojamnih,
More, kroz uljuljanku slatku koju jeci,
Pružaše mi sisaljke sa cvetova tamnih,
Te ostajah, podoban ženi koja kleci...
Skoro otok, njišuci bokovima svade
I izmete brbljavih ptica oka plava,
Ja hitah, a katkada kroz užad mi zade
Utopljenik poneki, natraške, da spava!
I ja, brod zalutao u zatonskoj kosi,
Uraganom zavitlan u eter bez ptica,
Brod kom trup, što opi se vodom što ga nosi,
Ne mogu da uhvate hajke krstarica;
Slobodan, sa posadom izmaglica plavih,
Ja koji sam bušio zid neba ko bura,
Zid što nosi slastice svih pesnika pravih,
Lišajeve suncane i sline azura;
Luda daska, s pratnjama hipokampa crnih,
Zasuda elektricnim zracenjem iskara,
Kad juli obarahu toljagama grdnim
Nebo ultramarinsko u levak pun žara;
Ja što s jezom osetih kroz huku daljina
Behemote pohlepne i Malstrome pjane,
Vecni tkalac spokojnih i plavih širina,
Ja još žalim evropske drevne lukobrane!
Zvezdana sam otocja video! gde neznan
Kraj nebeski, raskriljen, svog skitnika ceka.
- Skrivaš li se, usnula, u toj noci bez dna,
Ptica zlatnih najezdo, Snago novog veka?
Ali mnogo proplakah! Jer bolne su Zore.
I mesec je okrutan, i suncevo oko.
Ljubavi me opojnim mrtvilima more.
O, nek trup mi prepukne! Nek tonem duboko!
Ako želim evropsku vodu neku, to je
Lokva crna, prohladna, gde, kad suton zade,
Jedan decak, cucnuvši, bled od tuge svoje,
Kao majske leptire pušta krhke lade.
Više tragom šlepova ne mogu da krecem,
Jer vaša malaksalost, vali, mene moci,
Ni oganj ni barjake da gledam, da srecem
Ladja-robijašnica strahovite oci.
avatar
kelta
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 1410
Godina : 40
Poeni : 5403
Datum upisa : 31.01.2007

Nazad na vrh Ići dole

cool Re: ARTUR REMBO

Počalji  kelta taj Ned Sep 13, 2009 11:57 pm

Suza

Daleko od seljanki, od ptica i od stada,
Pio sam, klececi usred nekog vresa
Medu nežnim leskama, pod zelenim maglama
Smlacenog popodneva... Osim nemog bresta,
I ledine bez cveta, i neba punog tmice,
Šta mogoh da pijem u mladoj Oazi toj?
Šta sam to povukao iz vrga-cuturice?
Napitak zlatni, bljutav i od kog tece znoj.
Takav bih bogme bio za krcmu loša firma.
No nebo se do veceri promenilo olujom.
To behu crne zemlje, jezera, jata riba,
Stanice, kolonade pod plavom nocnom strujom.
U devicanski pesak voda je šumska tekla,
Vetrovito je nebo lokvice ledom bilo,
Pa ipak, kao lovcu na školjke ili zlato,
Kad pomislim da meni do pica nije bilo!

Maja 1872.
avatar
kelta
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 1410
Godina : 40
Poeni : 5403
Datum upisa : 31.01.2007

Nazad na vrh Ići dole

cool Re: ARTUR REMBO

Počalji  kelta taj Ned Sep 13, 2009 11:58 pm

Pesma s najviše kule

O mladosti, dokonosti
Što za ropstvo samo zna,
Zbog previše tananosti
Uništih svoj život ja.
Ah! nek stigne onaj cas
Što zanosom prožme nas!
Rekao sam sebi: mani
I nevidljiv budi ti,
Obecanja se okani
Svake više radosti.
Nek ne spreci tebi ništa
Slavni uzmak sa bojišta.
Toliko sam strpljiv bio
Da me hvata zaborav.
Strah mi se na nebo skrio,
A bol mi je nesto sav.
I bolesna žed se stvori
Da mi mrakom žile mori.
I Livada tako šalje,
Prepuštena zaboravu,
Sve bujnije i sve dalje
Miris, korov, cvetnu travu,
Dok prljavi oblak muha
Divlje zuji iz vazduha.
Udovištva, ah! tolika
Tako jadne duše te
Kojoj je sve blago slika
Naše Gospe Marije!
Zar do Bogomajke svete
Da molitve naše lete?
O mladosti, dokonosti
Što za ropstvo samo zna,
Zbog previše tananosti
Uništih svoj život ja!
Ah! nek stigne onaj cas
Što zanosom prožme nas!
avatar
kelta
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 1410
Godina : 40
Poeni : 5403
Datum upisa : 31.01.2007

Nazad na vrh Ići dole

cool Re: ARTUR REMBO

Počalji  kelta taj Pon Sep 14, 2009 12:00 am

Spavac u dolini

To je zelen-rupa s raspevanom rekom
Što srebrne prnje poludelo kaci
O travu: tu sunce na bregu dalekom
Blešti: to je dolac što penasto zraci.
Otvorenih usta, tu mlad vojnik spava.
Jastuk mu je plava potocnica sveža.
Bled je, pod oblakom pružen preko trava,
A svetlost mu daždi na zeleni ležaj.
S nogama u cvecu, on se u snu smeška,
Kao dete koje muci bolest teška.
Zagrej ga, Prirodo, jer zima ga mori.
Miris mu drhtaje nozdrva ne budi.
Miran, mladic spava, s rukom preko grudi.
Crvena mu rupa s desne strane gori.
avatar
kelta
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 1410
Godina : 40
Poeni : 5403
Datum upisa : 31.01.2007

Nazad na vrh Ići dole

cool Re: ARTUR REMBO

Počalji  kelta taj Pon Sep 14, 2009 12:00 am

Moje boemstvo fantazija

Ja kretah, s rukama u dva džepa šuplja;
Imao sam cak i kaput idealni;
U skitnji, o Muzo, bio sam tvoj stalni
Zatocnik što u snu cvet ljubavi skuplja.
Rupom su zjapile hlace mi jedine.
- Bejah Palcic-sanjar što slikove ište.
Velika mi Kola behu konacište,
A moja sazvežda šuštahu iz tmine,
Te, uz put sedeci u jesenje vece,
Ja ih osluškivah, pustivši da tece
Mojim celom rosa - sok što snagom vrca,
Pa, slažuci rime sred carobne tmice,
Ja sam prebirao, ko na liri, žice
Ranjenih mi cipela - stopu pored srca
avatar
kelta
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 1410
Godina : 40
Poeni : 5403
Datum upisa : 31.01.2007

Nazad na vrh Ići dole

cool Re: ARTUR REMBO

Počalji  kelta taj Pon Sep 14, 2009 12:00 am

Prvo vece


Ona se bila vrlo svukla,
A velika su stabla tu
U prozor zlobno krošnjom tukla,
Da vide nju, da vide nju.
U moju je fotelju sela,
Radosno ruke sklopi tu,
Ispod golišavog joj tela
Nožice treptahu na tlu.
Pogledah zracak koji bludi
- Iz krošnje leptirasti let -
U njezin smešak i na grudi,
Ko mušica na ružin cvet.
Moj poljubac joj nogu dirne.
I kao kaznu za taj greh
Cuh zvuke bistre i nemirne,
Kristalno lep i surov smeh.
Pod košulju je raširenu
Sakrila noge: "Dosta s tim!"
- Tu prvu smelost dopuštenu
Kaznila smehom veselim!
Drhtuljke jadne, oci njene,
Dodirnuh usnom lagano.
Nežno mi glavu tad okrene:
"Oh! svida mi se, svida to!
Ali ti moram reci zato..."
Ostatak joj u grudi ja
Sakrih sa poljupcem, i na to
Zacuh njen smeh što znaci: da...
Ona se bila vrlo svukla,
A velika stabla tu
U prozor zlobno krošnjom tukla,
Da vide nju, da vide nju.
avatar
kelta
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 1410
Godina : 40
Poeni : 5403
Datum upisa : 31.01.2007

Nazad na vrh Ići dole

cool Re: ARTUR REMBO

Počalji  kelta taj Pon Sep 14, 2009 12:01 am

Faunova glava

U zelenom lisju, škrilji s mrljom zlata,
U lisju kroz koje plovi treptaj blag,
Gde u divnom cvecu san poljupce hvata,
Rasparavši živo taj prekrasni sag,
Unezveren faun širi svetle oci
I belim zubima grize crven cvet,
A s krvavosmede usne mu se toci,
Kao staro vino, smeh u šumski splet.
I kad je pobego poput veverice,
Smeh mu još treperi sa listova svih,
A zlatni Poljubac Šume, što od ptice
Bio se prepao, opet biva tih.
avatar
kelta
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 1410
Godina : 40
Poeni : 5403
Datum upisa : 31.01.2007

Nazad na vrh Ići dole

cool Re: ARTUR REMBO

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 :: Knjige

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu