JOVAN DUCIC, POEZIJA

 :: Knjige

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

cool JOVAN DUCIC, POEZIJA

Počalji  kelta taj Ned Jun 28, 2009 12:56 am

DE PROFUNDIS

Ti utehu cekas. Ne, utehe nema:
Sto utehom zovu, zovi zaboravom;
Jad istinski dubok nikad ne zadrema.

Rastrzana tako medju snom i javom,
Gledajuci kako nepomicno bdije
Taj Andjo Stradanja nad tuznom ti glavom.

Ti zelis i cekas. I ne znas da nije
Ni sad ispijena ta cemerna casa,
I svirepi otrov jedne ironije;

I da ce nas vecno strasna proslost nasa
U nemirne noci da trgne i seti,
Kao zveket lanca starog robijasa.

Surovi ce dani doci i uzeti
Svaki po svoj deo od srca sto bunca,
Sto zeli, sto moli; a ti ces se peti;

Peti neprekidno, do kobnog vrhunca,
Golom stopom, bleda, smrzla, jadno dete
Pruzajuci ruke i vapijuc: Sunca|

I tako ti dani bez srece i mete,
Odnosec svoj deo stradanja i suza,
Kao gavrani ce kraj nas da prolete,

I ne pokidavsi ni jednu od uza
Sto nas vezu i sad za proslost, sto stoji,
Za nama i gleda na nas ko Meduza.

Hajdmo, o Muzo| Amo milu ruku,
Mladosti moje to uzglavlje meko|
Dugo nam ima do u tihu luku,
Ostrvo mira i sad je daleko.

Katarke stoje gordo na toj vodi
Sto znaci zivot... Mi hitamo zurno;
Nejasno nebo nad nama se svodi,
Pod nama more nemirno i burno.

I zaman hita nase slabo oko
Kule tog mora da pozna i spazi;
Istina mora da lezi duboko -
Mi nad njom gremo po neznanoj stazi.

Pitanja nasa sum nejasni sreta,
I zudnom duhu odgovara nije;
Gde je pocetak? Gde li cudna meta?
U neprovidnim maglama se krije.

Brod mnogi ovud minu s mnogo muke,
Istine blago trazec u dubini;
I ne spazise svetiljke iz luke -
A gle po vodi razvalina njini|...

Ne| S teskom kotvom ne srljaj duboko,
Ranjeno srce drukcije nam zbori|
Niti u pustos pustaj zudno oko,
Da te nespokoj za saznanjem mori.

Spokojan pogled po povrsju baci,
Sladosnog mira tu ces samo steci. -
O, Muzo, tuda samo trepte zraci,
I val se pjeni slatko zuboreci.

I snivaj samo| Bice manje suza
I vise svjetlih i spokojnih noci...
Svikni na odmor pod teretom uza|
Istina jedna i sama ce doci|

Zovi se ljubav| I nas samo pjevaj,
I nasu mladost bezbrizno i tio:
U jednom srcu cio svemir ima,
U jednoj suzi ima zivot cio|

Ne pitaj nikad: zvuke nasih dana
Hoce li vjetri da raznesu sumom,
Ko bjeli behar sa procvalih grana,
Il cvjece nekad nad nasijem humom;

Il ce da zive... Niti pitaj, mlada,
Da li se rodi odjek tvome glasu,
I da l ga nase gluho doba sada
Vjencima svojim il kamenjem zasu, -

Budi ko ptica sa sjevernih mora,
Stanovnik magle i ostrva leda,
Sto pjeva zudno izmedj lednih gora,
Ne pitajuci da l je kogod gleda,

I da l je slusa; i sred mrtvog dola
Cjeloga vjeka zvonku pjesmu vije
I najzad umre - bez imalo bola
Sto joj pjesmu nikad niko cuo nije|

kelta
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 1410
Godina : 40
Poeni : 5154
Datum upisa : 31.01.2007

Nazad na vrh Ići dole

cool Re: JOVAN DUCIC, POEZIJA

Počalji  kelta taj Ned Jun 28, 2009 12:57 am

Pesma ženi




Ti si moj trenutak i moj sen
i sjajna moja reč u šumu
moj korak i bludnja
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.



Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.


Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.


Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.


A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

[/size]

kelta
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 1410
Godina : 40
Poeni : 5154
Datum upisa : 31.01.2007

Nazad na vrh Ići dole

cool Re: JOVAN DUCIC, POEZIJA

Počalji  kelta taj Ned Jun 28, 2009 12:59 am

Moja ljubav




Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.

kelta
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 1410
Godina : 40
Poeni : 5154
Datum upisa : 31.01.2007

Nazad na vrh Ići dole

cool Re: JOVAN DUCIC, POEZIJA

Počalji  kelta taj Ned Jun 28, 2009 1:00 am

Podne



Nad ostrvom punim cempresa i bora,
Mlado, krupno sunce prži, puno plama;
I trepti nad šumom i nad obalama
Slan i modar miris proletnjega mora.
Ljubicaste gore, granitne, do svoda,
Zrcale se u dnu; mirno i bez pene,
Površina šušti i celiva stene;
Svod se svetli topal, staklen, iznad voda.
Prah suncani trepti nad ispranim peskom,
I srebrni galeb ponekad se vidi,
Svetluca nad vodom. I mirisu hridi
Mirisom od riba i modrijem vreskom.
Sve je tako tiho. I u mojoj duši
Produženo vidim ovo mirno more:
Šume oleandra, ljubicaste gore,
I bled obzor što se proteže i puši.
Nemo stoje u njoj srebrnaste, rodne
Obale i vrti; i svetli i pali
Mlado, krupno sunce; i ne šušte vali,-
Galeb jos svetluca. Mir. Svuda je podne.
Pored vode
Put mesecev srebrn niz more se vidi,
Leži beskonacan vrh zaspalih vala.
Mir. Zadnji je talas došao do hridi,
Zapljusno setno i umro kraj žala.
Noc miriše tužno cempresovom smolom.
Nebo pepeljasto. I kopno i voda
Ko da nocas dišu nekim cudnom bolom,
Tiha tuga veje sa dalekog svoda...
Sto srca nocas kucaju u meni,
I celo mi bice budi se i diže
Casom nekoj zvezdi, a cas kakvoj ženi.
Sve kipi u meni, ko plima kad stiže:
Kao sad da postah Dokle zvezde brode
Jedne bezimene noci, pored vode.

kelta
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 1410
Godina : 40
Poeni : 5154
Datum upisa : 31.01.2007

Nazad na vrh Ići dole

cool Re: JOVAN DUCIC, POEZIJA

Počalji  kelta taj Ned Jun 28, 2009 1:04 am

Pesma sutona



Sutoni bez suma tvoji koracaji,

I tama bez tvoga sapata, i sati

Prvi kad se nema vise sta da taji...

Prve prazne staze kroz rogoz i vlati.



Ova car cekanja praznih i bez mene!

Nekad behu u cas mesecevog sjanja

Samo duh i oci tobom ispunjene -

A sad te je puna sva noc ocajanja.



Nekad cuh tvoj korak ili sum odela,

A sad te noc nosi u svakom svom sumu;

Zvezde u pokretu; mirna svetlost bela

U svim prikazima na zamrklom humu.



Nema tvojih stopa putem sto krstari,

Ali ti sad ides svetlim prostorima;

I tvoj pecat kobni sad nose sve stvari;

Tvoje su sad oci u vodama svima.



Znam da neces doci, a cekam; i maste

Nepoznate srece rastu u noc nemu;

Necu vise cuti tvoje reci taste,

Da tvoj glas svemoci osetim u svemu.

kelta
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 1410
Godina : 40
Poeni : 5154
Datum upisa : 31.01.2007

Nazad na vrh Ići dole

cool Re: JOVAN DUCIC, POEZIJA

Počalji  kelta taj Ned Jun 28, 2009 1:05 am

Najtužnija pesma



Znam za neizmerne i bolne samoće,

Kad sat mre nečujno, kao cvet što vene,

I kad srce prazno prestaje da hoće

Ni vence pobede ni ljubavi žene.



Znam za neprohodne samoće bez daha,

Kad konci sa svačim padnu pokidani,

I u kojim srce zastane od straha;

Kad svemu oko nas izgledamo strani.



Kad nas oči stvari ravodušno motre,

I duša pred sobom prestravljeno stane;

I sopstvena povest kad se cela potre;

I kad je od leda suza koja kane.



Ni seme u brazdi, ni stopa na putu,

I kako je teška sena koju vučem!

Kanda tuđe srce bije u mom kutu?

Sve svetle palate života pod ključem!...



Vaj, koliko puta umiremo? Ko bi

Znao za sve tamnice pod suncem! I zna li

Iko sva bespuća u sutonu dobi?...

I kako smo često oči zatvarali…

kelta
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 1410
Godina : 40
Poeni : 5154
Datum upisa : 31.01.2007

Nazad na vrh Ići dole

cool Re: JOVAN DUCIC, POEZIJA

Počalji  kelta taj Ned Jun 28, 2009 1:05 am

Vraćanje



Kad mi opet dodješ, ti mi pridji tada,

Ali ne ko žena što čezne i voli,

Nego kao sestra bratu koji strada.

Tražeć mekom rukom mesto gde ga boli.



Puna nostalgije beznadežne, duge,

Ne sećaj me nikad da bi mogla doći

Zadocnela radost iz dubine tuge,

Ko ponoćno sunce iz dubine noći.



Jer ti ne znaš, bedna! kroz sve dane duge

Da te voljah mesto ko zna koje žene

U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge...

I ti beše samo sen nečije sene...

kelta
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 1410
Godina : 40
Poeni : 5154
Datum upisa : 31.01.2007

Nazad na vrh Ići dole

cool Re: JOVAN DUCIC, POEZIJA

Počalji  kelta taj Ned Jun 28, 2009 1:06 am

ČEKANJE



Doći će i trenut poslednji i sveti,

Kada ćemo jednom, mirno čekajući,

Reći jedno drugom: već je vreme mreti,

Kao što se kaže: već je vreme kući.



U horizont prazan gledajući tada,

Na ivici gde se mrak i svetlost deli,

Zamrznuće mirno suza zadnjeg jada,

Jada što se nikad, nikad nismo sreli -



U sunčana jutra tražeć jedno drugo

Kraj zelenih reka; ili noć kad brodi,

I dok mesečina nepomično, dugo,

Leži hladna, bela, na zaspaloj vodi.



Dok je prilazio čas povratka sveti,

Umorni, taj susret večno čekajući,

Kada ćemo reći: već je vreme mreti,

Kao što se kaže: već je vreme kući.

kelta
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 1410
Godina : 40
Poeni : 5154
Datum upisa : 31.01.2007

Nazad na vrh Ići dole

cool Re: JOVAN DUCIC, POEZIJA

Počalji  kelta taj Ned Jun 28, 2009 1:07 am

Put



Da mi je da nađem novi ritam neki,

I gordu sposobnost kojoj ne znam ime,

Da svagda bez straha put pređem daleki –

Put od jednog bola do njegove rime.



I da moja miso nikad ne zaluta

U tom svome času svečanu i retku,

Uvek svetu vatru noseć celog puta,

Veliku i svetlu, kao u začetku.



I da nakraj pesme ne osetim tada

Bole koje ništa ne može da spreči:

U duši ostane još toliko jada,

Za koje nemamo, ni suze ni reči.

kelta
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 1410
Godina : 40
Poeni : 5154
Datum upisa : 31.01.2007

Nazad na vrh Ići dole

cool Re: JOVAN DUCIC, POEZIJA

Počalji  kelta taj Ned Jun 28, 2009 1:09 am

TAJNA
Kad minu mesec žut za kosama,

Tada s nebeskih crnih ledina, -

Kao kap pade ta reč jedina:

Tad pojmih šta je moja osama...

I pojmih kao otet čarima,

Šta znači strah moj među stvarima.
Razvije jutro kao plamene,

Hiljadu belih krila po moru,

A svetom zemljom prospe znamene,

I reči svud po belom mramoru.

Tad su pred tajnom što je morila,

Sva usta stvari progovorila.
Tvorče, kroz oluj i kroz ćutanje,

Slušam sve tvoje sjajne glasove;

A čekam kad sve mineš putanje,

Poljem kroz naše svete klasove,

Kraj puta k meni, atomu skrivenom,

Da pridješ u te časove:

I osoloviš me pravim imenom.

kelta
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 1410
Godina : 40
Poeni : 5154
Datum upisa : 31.01.2007

Nazad na vrh Ići dole

cool Re: JOVAN DUCIC, POEZIJA

Počalji  Sponsored content Danas u 7:04 pm


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 :: Knjige

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu